Posmatrajte ptice što češće možete. Što im više vremena posvetite, brže ćete ih i upoznavati. Pokušajte da odredite svaku pticu koju vidite ali nemojte se nervirati kada u tome ne uspete, ni iskusnima to uvek ne polazi za rukom. Ipak pokušajte, i vremenom ćete sve više uspevati. Krenite od upoznavanja čestih i običnih vrsta vašeg kraja. Što ih bolje poznajete lakše ćete uočavati/identifikovati one druge.
Vikendom izađite rano ujutru na nekoliko sati na teren za koji znate (ili očekujete) da je produktivan u pogledu ptica, najbolje tamo gde se više staništa susreću i prepliću, npr. šuma, livada i reka. Močvarna staništa su dobra prilika za vežbu jer nude veći broj krupnih i uočljivih vrsta, lakih za identifikaciju. Mimo vode, voće, bilo divlje ili kultivisano, je mamac za mnoge vrste.
Ptice je najlakše posmatrati onda kada su najaktivnije. U toku godine je to period seobe (kraj februara – april i avgust - novembar) i gnežđenja: uglavnom mart – jun ili jul, mada u planinama, u zavisnosti od visine počinje u maju ili junu; kod krupnijih vrsta grabljivica februar – avgust.
U toku dana je pik aktivnosti ujutru, počev pola sata pre pa do četiri sata nakon izlaska sunca, po svežijem danu i četiri sata; i pozno popodne (recimo posle 15.00 h po svežijem, ili posle 16.00 h po toplijem danu). Podne je period smanjene aktivnosti, sa izuzetkom krupnih ptica grabljivica koje tada šestare na toplim uzlaznim vazdušnim strujama.
Hodajte polako i tiho, gledajući na sve strane i osluškujući svo vreme. Pretražujte pogledom (oči imaju znatno šire vidno polje od dvogleda), obraćajući posebnu pažnju na pokrete. Iako mnoge ptice cvrkuću, proći će dosta vremena pre nego budete u stanju da ih identifikujete po glasu (ta sposobnost se razvija vremenom). U početku obratite pažnju na pravac iz koga zvuk dolazi i možda ćete videti pticu koja ga proizvodi.
Na otvorenom ćete videti ptice i kada pred vama uzlete, a najčešće i gde slete. Na obraslim terenima se zaustavite s vremena na vreme, stojeći ili sedeći mirno, tako da vas granje donekle skriva ali da ne sputava pogled, puštajuci ptice da se opuste i zaborave na vas.
1) IZGLED 2) PESMA I GLASANJE 3) AKTIVNOST 4) STANIŠTE
Suština posmatranja ptica je u identifikaciji na terenu, tj. sposobnosti da tačno odredite vrstu posmatrajući/osluškujući u prirodi. Vrsta se određuje na osnovu izgleda ptice, pesme/glasanja, ponašanja, te staništa u kome je vidite (ipak, ne zaboravite da ptice imaju krila i znaju da osvanu gde im se niko ne bi nadao). Obratite pažnju na IPAS – izgled, pesmu, aktivnost i stanište:
1) IZGLED a) Građa i veličina
Gradja tela je nešto što zahteva bar zrnce iskustva da bi bilo uočeno i kako-tako opisano ali je pitanje ‘kako je ptica građena’ ključno za tačno određivanje vrste. Da li je pufnasta kao crvendać Erithacus rubecula ili vitka poput bele pliske Motacilla alba? Kako drži telo kada stoji: skoro horizontalno, iskošeno, skoro vertikalno, vertikalno?
Veličinu ptice je na terenu teško proceniti pa je najbolje da je uporedite sa nekom drugom pticom opaženom u blizini.
b) Oblik i boja kljuna
Oblik kljuna govori o načinu ishrane ptice. Kakav joj je kljun – dugačak i tanak kao kljun crnoglave grmuše Sylvia atricapilla (insekti), kratak i kupast kao kod domaćeg vrapca Passer domesticus (zrnevlje), izdužen, bodežu nalik kljun obične čigre Sterna hirundo (riba), ili povijen kao kod vetruške Falco tinnunculus (meso)?
c) Dužina i boja nogu
Građa nogu govoru o načinu života i otuda o vrsti ptice. Najduže noge imaju čaplje Ardeidae i rode Ciconidae – ptice koje se hrane gacajući po barama, a na drugom kraju lestvice su čiope Apus sp. koje se hrane u vazduhu, sleću jedino na svoje gnezdo i imaju najmanje noge u svetu ptica.
d) Perje i karakteri
Koje je boje vaša ptica? Većina ptica je ‘svetlija odozdo i tamnija odozgo’ ali postoje li karakteristične boje, odnos svetlo-tamnih površina na krilima, nadrepku i repu, svetlije i tamnije pruge na glavi? Obično nije važno da upamtite kompletan raspored boja na ptici, dovoljno je da znate one ključne odlike, tzv. ‘karaktere’ (u ključu najčešće označeni strelicom). Ali da karaktere i zapamtite, trebaće vam i vreme i iskustvo.
2) PESMA I GLASANJE
Iskusni posmatrači ptica će većinu malih pevačica poznati po pesmi, iako ih po gustim krošnjama uopšte ne vide. Uloga pesme je u odbrani teritorije od suparničkog mužjaka, te u privlačenju ženke i snaženju veze unutar para. Pesma vrhunac dostiže tokom prolećnih zora, i šetnja šumom ili poljem u to vreme obećava pravi koncert. Ukoliko ne možete da odredite vrstu po sluhu, pratite pesmu da locirate pticu radi vizuelne identifikacije.
3) AKTIVNOST
Šta ptica radi? Traga za hranom? Da li je lovi u vazduhu, da li je vreba sa grane, da li je traži na kori drveta ili ispod nje, na tlu, na površini vode ili roni za njom?
Leti? Da li duboko ponire i uzdiže se kao veliki šareni detlić Dendrocopos major, ili brzo i pravolinijski kao vodomar Alcedo atthis?
Hoda? Korača, skakuće, gaca po mulju, pliva? Da li hoda kao čavka Corvus monedula, ili skakuće kao domaći vrabac Passer domesticus?
4) STANIŠTE
U kom staništu je ptica opažena? U ravnici, pobrđu ili visoko u planini (da li znate nadmorsku visinu, približno)? Da li je bila na vodi (more, reka, jezero, močvara?), na peščanoj ili šljunkovitoj plaži, na muljevitoj obali? U tršćaku ili šikari, na livadi ili sveže uzoranoj njivi, u živici, peščari, šumi (listopadnoj, četinarskoj, mešovitoj, retkoj, gustoj?)? Ili na tresavi, kršu, litici ili siparu podno nje, visokoplaninskim pašnjacima i rudinama? Ili je bila u tzv. veštačkim staništima poput solana, ribnjaka, šećeranskih kolektora, đubrišta, rudarskih kopova i jalovišta, naseljenih mesta, duž saobraćajnica?
Osim ‘makro-staništa’, zabeležite i ‘mikro-stanište’: viđena na tlu (u retkoj ili gustoj travi, visokoj ili niskoj, kontinuiranoj ili rascepkanoj, ili na goloj zemlji) ili u krošnji (nisko ili visoko, na stablu ili spoljnim granama)?
Prstenovanje je raširena naučna aktivnost koja nam omogućava da saznamo kuda odlaze mlade ptice po napuštanju gnezda (postnatalna disperzija), rute seobe, životni vek ptica u prirodi (nasuprot primercima u zatočenistvu, koji po pravilu žive duže), itd.
Mozda ćete opaziti pticu sa više jarkoobojenih plastičnih prstenova na nogama (u Srbiji su korišćeni na beloglavim supovima Gyps fulvus i kašičarima Platalea leucorodia). Osim plastičnih u boji, prsten može biti i metalni, sa kombinacijom slova i cifara. Metalni se mnogo više koriste, ali se teže uočavaju.
Ako se radi o živoj ptici sa plastičnim prstenovima, zabeležite kombinaciju boja i na kojoj nozi se nalaze (npr. plavi gore, žuti dole na levoj, i crveni gore, metalni dole na desnoj nozi). Ako ste pronašli mrtvu pticu sa prstenom, sam prsten ponesite sa sobom, a zabeležite broj na njemu te vrstu, datum i lokalitet pronalaženja, kao i uzrok smrti (ukoliko ga možete proceniti).
Prstenovane ptice prijavite ... . Najbolje je da im pošaljete i sam prsten. Centar će vas naknadno obavestiti o tome gde i kada je vaša ptica bila prstenovana, koliku je udaljenost prešla između te dve lokacije i koliko je bila stara.
DVOGLED
Osnovna specifikacija dvogleda određena je dvema ciframa, npr. 8x30 ili 10x40. Prvi broj označava uvećanje a drugi prečnik prednjih sočiva (tzv. objektiva) izdražen u milimetrima. Uvećanje od 10x znači da pticu koja je, recimo, udaljena 100 m od vas, u teoriji vidite kao da je na samo 10 metara.
U praksi, sa porastom uvećanja opada dubinska oštrina – zona između najbliže i najudaljenije tačke među kojima je slika dovoljno oštra (pa morate češće da okrećete točkić za uoštravanje, a ptice vas neće uvek čekati), potom, opada i širina vidnog polja (što otežava lociranje ptica), a najčešće opada i najmanja blizina do koje se slika može uoštriti. Recimo, stojite pokraj žbuna sa čije druge strane skakuće ptica koju od granja ne vidite dobro. Ako dvogled može da uoštri na toj blizini, grane postaju neoštre i providne, a ptica ogoljena.
Kvalitet optike, izražen oštrinom i osvetljenošću slike, je važniji od uvećanja. Što je prečnik objektiva veći, dvogled ‘prima’ više svetlosti, pa je slika sjajnija, oštrija i detalji su jasniji.
Sa druge strane, što je prečnik objektiva veći, sam dvogled je i veći i teži. Čak i lagan dvogled oko vrata će vam se nakon nekoliko sati činiti teškim poput cigle, velike ne treba niti komentarisati. Nasuprot tome, slabije uvećanje obično donosi jasniju sliku i šire vidno polje.
2) KAKO IZABRATI
Na osnovu svog iskustva, preporučio bih uvećanje od 8 ili 10x (pošto se 9x retko proizvodi).
Modeli 8x35 ili 8x40 su možda najbolji izbor za dvogled opšte namene (u svakom slučaju su moj izbor), npr. za manje ptice pevačice i one kojima možete donekle prići, te za obrasla i šumska staništa (posmatranja do 30 m udaljenosti). Takvi dvogledi su i manji i lakši od onih sa uvećanjem od 10x, a imaju i šire vidno polje. Za šumska staništa je bitna i minimalna blizina na kojoj dvogled može da uoštri sliku. Potrebno je da može da uoštri na makar 3 m, a poželjno i manje.
Modeli 10x40 ili 10x50 su dobar izbor za krupnije ptice, barske ptice i grabljivice, koje vam neće dozvoliti da im se približite, te otvorena, retko obrasla, stepska ili vodena staništa (posmatranja preko 30 m udaljenosti).
Pored dvogleda i priručnika za određivanje vrsta, terenska beležnica je obavezan rekvizit. U početku će vam najviše služiti da skicirate opažene ptice koje ne uspete odmah da pronađete u priručniku. Ne smete se oslanjati na pamćenje jer se često dešava da posle nekog vremena poverujete da ste videli nešto čega nije bilo. Ukoliko je ptica koju opazite ali je ne poznajete nervozna, bolje je da je što duže posmatrate a potom smesta skiricate nego da se mašate priručnika rizikujući da vam ptica nestane s vidika. Vreme koje potrošite na listanje stranica će biti protraćeno vreme za posmatranje, zbog čega možete propustiti da zapazite presudne detalje.
Nije važno što ne umete da crtate, počnite od većeg i manjeg kruga pa ih spojte vratom, na manjem docrtajte kljun a na vecem rep i noge i pa dodajte opažene šare na približno tačno mesto. Pokraj crteža zapišite boju perja svakog dela tela. Ne zaboravite da opišete boju kljuna i nogu, kao i ma koje karakteristično ponašanje poput uzdizanja repa ili trzanja krila. Kada beležite zapaženo, držite se onoga što ptica ima a proces eliminacije (nema žute noge – znači nije ova, nema crn kljun – nije ni ova) ostavite za kasnije.
Pošto ste zapisali sve što ste videli, uzmite priručnik i pokušajte da pronađete vašu pticu. Sada je vreme za proces eliminacije. Priručnik može da pominje neki karakter koji vi niste opazili a ptica je već odletela. Nemojte ga dopisivati, držite se prvobitnih beleški. Tako učite da raspoznajete i pamtite češće vrste vašeg kraja što vam izoštrava oko za one ređe. Redovno hvatanje beleški vas priprema za ozbiljno posmatranje ptica pri kom ćete beležiti sve što beleže i profesionalni ornitolozi.
